А живот јој је на самом почетку поставио велике препреке и поставио је пред многе изазове које је храброшћу и упорношћу успела да савлада. Рођена је без обе шаке и стопала, али то је није спречило да сјајно слика, вози аутомобил, обавља све послове на радном месту у општини Сечањ, да буде успешна као таеквондо мајстор и позната је по томе што ниједан тренинг не пропушта.
„Велики је ово спортски успех за мене и потврда да се упорност и жеља исплате и да доносе радост“ – каже Виолета.
На списку успеха нанизала је још једну медаљу, овај пут највреднију, златну.
„Бавим се таеквондом од 2017. Требало је тада да упишем факултет, али сам из неких разлога закаснила на упис и у тој паузи родила се идеја да почнем да тренирам. Сада, седам година касније, репрезентативка сам Србије. Пронашла сам се у овом спорту, обожавам бреме изазова и трудим се свим силама, а често није нимало лако, да све зацртано остварим. Не скривам ни да ми је жеља да злато освојим и на неком европском и светском такмичењу у паратаеквонду„ – истиче она.
Власница многобројних признања са светских и европских такмичења не скрива одушевљење због освојеног злата.
„Не познајем реч „сажаљење“. Трудим се и да не обраћам пажњу на оне који ме чудно гледају. Живим свој живот и уживам у њему, путујем по свету, сликам природу, људе, портрете…, дружим се„ – додаје Виолета.
„Животни мото ми је: „Нема предаје“. Увек постоји решење за све недаће и проблеме, само треба веровати“, каже Виолета.
