Билећа је најупечатљивија по истоименом Билећком језеру, једној од највећих вештачких водених акумулација у Европи. Ово језеро је настало потапањем реке Требишњице, која извире у подножју Билећа.
Билећани су свесни љепоте, али и недовољно искоришћеног потенцијала свог језера, које је дужине 18, а ширине четири километара, највеће дубине 104 метра. Настало је 1968. године за потребе изградње бране Гранчарево и предузећа Хидроелектране на Требишњици.
ГРАД НА РАСКРСНИЦИ ПУТЕВА
У Херцеговини, на месту гђе се додирују медитеранска и континентална клима, настао је градић Билећа, са око 11.000 становника, који одликују благе зиме и 2.200 сати сунчевог сјаја годишње.
Град је одувек био раскрсница путева, који из Херцеговине воде према Црној Гори, али и Хрватској, а Билећани иако вековима изложени утицајима њихових обичаја и културе, увек су прво знали да сачувају оно своје аутентично херцеговачко, о чему се осим у уџбеницима и данас учи из прича које се као неко усмено предање преносе с колена на колено.
Истовремено су од свог окружења умели да усвоје и модерно и напредно што им је омогућавало да, васпитани и укорењени у традиционалним вредностима, имају специфичну ширину видика, што им помаже да, пониклим у прилично пасивном крају, остваре успех у животу.
Први трагови цивилизације на подручју Билеће датирају још из неолита о чему сведоче археолошки локалитети, иако недовољно истражени, а први помен Билеће као насељеног места налази се у документима Дубровачког архива из 1286. године.
У 14. и 15. вијеку Билећа је важна раскрсница на средњовјековном караванском путу, а од 1466. године је под османском влашћу када је због бројних буна и отпора становништво тешко страдало. Од Берлинског конгреса је била у саставу Аустроугарске монархије, а у току 1940. године у билећкој касарни постојао је логор за политичке затворенике, када је настала позната револуционарна песма “Билећанка”.
Билећа је смјештена у крашком Билећком пољу и његовим рубним странама, на око 476 метара надморске висине. Окружена је брдовитим и каменитим тереном са пашњацима и ливадама, између којих су крашка поља: Билећко, Дабарско, Планско и Фатничко.
Центар града изграђен је за вријеме Аустроугарске владавине и одликује се заиста старом архитектуром, којој је неопходна реконструкција.
Билећа је вероватно једини град који у главној улици има парк посвећен Краљевој војсци у отаџбини са једне стране, а парк Народних хероја са друге стране улице. Ови паркови привлаче сваки своје госте и туристе.
На подручју града су бројне цркве, од којих је Саборна црква Светог Саве у центру града, саграђена средином 19. века, национални споменик Републике Српске и духовно средиште и место окупљања Билећана.
Познати Манастир Добрићево у селу Орах, један је од најзначајнијих српских средњовјековних манастира из немањићког периода, настао прије 15. века. Првобитно је био смештен уз ријеку Требишњицу у Добрићевском пољу, али је измештен на садашњу локацију због настанка Билећког језера.
Храм Светог Архангела Михаила, из 14. века, вјероватно најстарији у Херцеговини, налази се испод магистралног пута Билећа-Гацко у месту Трнови До, национални је споменик БиХ, а по предању се у њему причестила српска војска предвођена војводом Влатком Вуковићем пред одлазак на два боја – Косовски бој 1389. године, као и пред бој на Билећком пољу 1388. године са Османлијском војском, када су Турци под вођством Шахин-паше, тешко поражени и заустављени.
У Билећи посебну пажњу привлачи и Црква Светог Илије на острву у средини Билећког језера, из 90-их година прошлог века, до које се може доћи и пешке када опадне ниво воде у језеру, а одигнута је стубовима од земље са висином пода у висини бране Гранчарево.
На територији Билеће су и бројне некрополе средњовековних стећака, које се налазе на Листи светске баштине УНЕСКО-а.
Билећа је од Требиња удаљена око 30 километара, од Гацка 45, Дубровника, Херцег Новог и Никшића између 65 и 70 километара, Мостара 95 километара, па се неријетко може чути да је туристички потенцијал Билеће, недовољно искоришћен, посебно када се има у виду да је смештена у близини тих туристички познатих дестинација, на чију понуду би могла да се надовеже.
Билећани своје језеро одмила неретко и зову “наше море”, посебно од када га због епидемије вируса корона масовније посјећују ради пливања и рекреације у врелим летним данима.
Билећко језеро настало је у оквиру привредног пројекта “Доњи хоризонти”, а од великог значаја за Билећу, али и за цијелу Републику Српску било би, како истичу стручњаци, да се реализује и пројекат “Горњи хоризонти” и да се, осим постојеће у Требињу, изгради и хидроцентрала у Билећи и још двије – у Дабру и Невесињу, на чему се већ ради.
Општина Билећа и њени становници од настанка језера до данас најзначајнији приход остварују од концесија за потопљено земљиште на коме лежи Билећко језеро, које општини плаћају Хидроелектране на Требишњици, али граду изразито недостају развојни привредни пројекти.
ПОТРЕБАН ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ВЕЋЕ МОГУЋНОСТИ ЗАПОСЛЕЊА
Билећа је некад била позната по развијеној индустрији, чувеној фабрици тепиха и завеса “Билећанка” која је извозила широм свијета, затим фабрици откивака и арматура “Ковница”, а хале тих некада надалеко познатих предузећа послије неколико неуспешних покушаја приватизација, празне су и запуштене.
Некад је Билећа била препознатљива и по Школи резервних официра пешадије од које су угладније биле само неке совјетске школе тог типа. Данас успомену на то време оживљавају бивши официри, који су се до избијања пандемије вируса корона окупљали у Билећи из свих некадашњих република бивше Југославије од Ђердапа па до Триглава у јуну у оквиру манифестације “Дани билећких производа”.
У Билећи више не ради ниједна велика фабрика, осим фабрике за производњу цементних производа “Хенкел” која запошљава око 20 радника.
Да би се наставила традиција билећке текстилне индустрије, однедавно се најављује могућност отварања погона фабрике “Јумко” из Србије који би у Билећи упослио око 200 радника.
Из Билеће је надалеко позната приватна млекара “Пађени” смештена у оближњем месту Плана, захваљујући којој, као и подстицајима произвођачима млијека, оживљава сточарство у неким сеоским домаћинствима која се данас тиме баве на модернији и лакши начин него раније.
У Билећи послује и неколико успјешних предузећа, као што је текстилно за производњу дечије одеће “Пчелица Маја”, предузеће за производњу чајева и љековитог биља “Љекобиље”, фирма за увоз и продају аутомобила “Ауто Шестовац”, ресторан “Језеро” са спојем етно и модерног стила и прелијепим погледом на Билећко језеро.
Јавна инфрастуктура се посљедњих година прилично обновљала, иако недовољно. Изграђена је нова зграде општине, Парохијски дом, обновљена црква, Дом здравља и пијаца, реконструисана водоводна мрежа, обнављају се и школе, мијења расвјета, села прикључују на водоводну мрежу, али Билећани истичу да још много треба да се улаже.
Највише недостаје привредних субјеката да покрену развој општине, врате јој стари сјај и отворе нова радна места, јер је велика незапосленост, посебно међу младима.
Град има традицију у металној индустрији и текстилству, за коју постоји радна снага да се покрене та индустрија, рекао је Вујовић и указао да је Билећко језеро огроман неискоришћени потенцијал, посебно туристички и позвао све заинтересоване инвеститоре да улажу јер постоје спремни пројекти.
Он је нагласио да би за Билећу много значило када би се у оквиру пројекта Горњи хоризонти изградила Хидроелектрана /ХЕ/ “Билећа”.
Билећани су највише запослени у јавним установама, јер недостаје производних предузећа, а често су принуђени да због посла по завршетку студија остају да живе и раде у другим градовима у Републици Српској, Србији или се запошљавају сезонски у приморским градовима у Црној Гори, а многи путују на посао и у сусједно Требиње и Гацко, док су само ријетки успјели да развију мали приватни бизнис и у свом граду отворе трговачке радње.
Билећани се све више баве и пчеларством, а домаћи мед због љековитости и квалитата тражен је на домаћем тржишту, али и у многим европским земљама, док је обрада камена један од најтежих послова од кога живи немали број Билећана.
СВЕ У ЗНАКУ СВЕТОГ САВЕ, УЗ СПОЈ ТРАДИЦИЈЕ И МОДЕРНОСТИ
У Билећи су и слава града и назив основне школе и велики споменик у центру града посвећени Светом Сави, традиционално да увиек подсећа да је Херцеговина, па и Билећа, као њена централна општина много векова уназад додељена на управљање управо принцу Растку Немањићу, касније Светом Сави.
Неретко се зато у Билећи може чути од младих и старијих духовно освештених људи да је овом народу управо Свети Сава оставио ову свету земљу на чување, да у њој живи у миру и благостању, те да све што су наследили дугују Херцеговини, чија је, како недавно рече један херцеговачки свештеник, свака стопа натопљена крвљу мученика.
Млади у Билећи се одликују и изузетном физичком лепотом, а осим актуелне Мис Републике Српске Ивоне Шакотић, још једна Билећанка је раније носила ту титулу, као и многе друге које су оствариле запажене резултате на разним такмичењима у лепоти.
Билећани чувају своје традиционалне вредности и обичаје, али и усвајају савремене, организовањем разних културних манифестација као што су познати Тројчиндански сабор код манастира Добрићево, Видовдански дани културе и спорта, Ћоровићеви сусрети писаца, Дани билећких производа и стваралаштва, али и Сомовијада, Џипијада и поп и рок фестивали.
ИЗУЗЕТНИ ТАЛЕНТИ У СПОРТУ, БРОЈНЕ ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ
Билећани су талентовани како за науку, тако и за уметост, а нарочито за спорт.
Из овог херцеговачког градића пореклом су два оскаровца – глумац Карл Малден, рођен као Младен Секуловић, који је за мушку споредну улогу у филму “Трамвај звани жеља” добио Оскара. Редитељ Душан Вукотић, рођени Билећанин, први је аутор кратког анимираног филма, који је највеће признања Америчке филмске академије добио за филм “Сурогат”.
Из Билеће потичу и научник Јевто Дедијер, књижевник и револуционар Владимир Гаћиновић, писац Меша Селимовић, као и писац и сликар Момо Капор.
Данас познате и утицајне личности пореклом из Билеће су и славни режисер Емир Кустурица, најбоља одбојкашица света Тијана Бошковић.
Билећки спортски клубови који носе име “Херцеговац” изнедрили су бројне успешне спортисте који постижу значајне резултата којим се Билећани посебно поносе, а истичу се одбојкашице које су у млађим категоријама вишеструки прваци Републике Српске и БиХ, а из тог клуба је каријеру почела и најбоља одбојкашица свијета Тијана Бошковић и многе друге одбојкашице које су и репрезентативке БиХ.
Млади каратисти “Херцеговца” су прваци, пионири фудбалери су вицешампиони, куглаши петоструки шампиони Републике Српске, а значајни су и ранији успеси кошаркаша који су осим Купа Републике Српске, учествовали и у првој лиги БиХ и ФИБА Челинџ купу.
ЗДРАВА ОРГАНСКА ХРАНА
Породичне баште са здравим поврћем и воћем за сопствене потребе и дворишта са виновом лозом, кивијем, смоквема, наром, а у последње време и јапанским јабукама, уз тулипане и олеандере призор су испред већине кућа у Билећи, које изузетно подсећају на медитеранске.
Билећани најдраже госте поносно почасте својом традиционалном цицваром са кајмаком или медом, питама, сармом, јагњећим печењем, а специјалитет је испод сача, као и херцеговачким и билећким кајмаком и сиром из мјешине, кога мукотрпним радом многи и данас сакупљају током љета на оближњим планинама.
Незаобилазан је и пршут, чији начин сушења Билећани добро познају и преносе млађим генерацијама, као и квалитетни херцеговачки мед. У последње време све се више користи и домаће вино које домаћини праве за своје потребе, али и свеже уловљена риба са Билећког језера, које постаје све познатије по сомовима “капиталацима”, којих кажу рибари, у језеру има тежих и од 100 килограма.
