Тамиш извире на јужним Карпатима и његов ток је дужине 359 километара. Од тога, у румунском делу се налази 241 километар, а у српском 118 километара.
Током векова дуж река су се оснивала многобројна насеља, па је тако и са Тамишем, који на дугом путу спаја села и градове двеју држава.
Главна насеља у румунском делу су Карансебеш и Лугош. У Србији ова банатска река пролази кроз територије општина и градова Сечањ, Зрењанин, Ковачица, Опово и Панчево.
Будући да је изразито бујични водоток, Тамиш карактеришу појаве великих вода, крајем зиме и с пролећа, због отапања снега, а лети услед јаких киша, и то све у горњем делу слива у Румунији. На свом току кроз Србију, Тамиш је под утицајем режима дунавских вода. Од ушћа па до Панчева, на дужини од три километра, Тамиш је плован и за габаритнија пловила, а за мање бродове и до Орловата.
Дуж тока кроз Србију омиљено је стециште риболоваца, уз неколико мањих излетишта на његовим обалама.
Дуж обала Тамиша претежно је рурално и пољопривредно подручје, са типично војвођанским селима.
Простор Потамишја, осим што представља станиште за богати живи свет, посебно за веома бројне строго заштићене врсте, има и значајну коридорску функцију, обезбеђујући физичку везу између обронака Карпата и обала Дунава које спаја.
