Ратари с пажњом прате дешавања на светским берзама, јер последњих дана цена хлебног зрна расте. Надају се да ће ове сезоне боље проћи него лане, када су због изузетно ниске цене пшенице били на губитку у просеку око 500 евра по хектару.
Жетва на имању Ђорђа Милетина, пољопривредника из Торка требало би да крене већ наредне недеље. Пшеница, каже, на први поглед не изгледа лоше, али ће се њено стварно стање знати тек када крене откос. Не тако брзо, додаје, знаће се и цена хлебног зрна за овогодишњи род, будући да је последњих дана на тржишту житарица забележен значајан раст, објавио је РТС.
„Очекујем да ће цена бити боља тек крајем септембра. Према мојој рачуници да бисмо били на позитивној нули требало би да пшеница буде најмање 30 динара по килограму, под условом да принос буде бар 5,5 тона по хектару. Лично очекујем око 6 тона по хектару, а то је 30 или 40 посто мање у односу на пре три, четири и пет година. Део ћу одмах продати да исплатим дуг за репроматеријал, а део ћу чувати у кућном силосу“, наводи Ђорђе Милетин, пољопривредник из Торка.
Прошле недеље цена пшенице се на домаћој продуктној берзи кретала око 23 динара без ПДВ-а. Произвођачи кажу да ће, уколико остане на том нивоу и ове године бити у озбиљном губитку.
„Улагања у претходној сезони су била 167.000 динара у хектар пшенице, а принос је био око 5 тона, тако да смо имали губитак од 500 евра по хектару. Ове године трошкови производње су за нијансу нижи, али ће приноси бити мањи, тако да ћемо са овим ценама сигурно опет бити у минусу. Колико би најмање требало да кошта пшеница не можемо да кажемо тачно, док не видимо приносе. Није исто када имате 5 тона или три и по тоне по хектару“, каже Борислав Чизмаш, пољопривредник из Ботоша.
Као и све ратаре радују га позитивне вести са светског тржишта на којем се бележи раст цена житарица. Подсећа да су произвођачи са државом договорили да се уреди робна берза.
„Договор је да се усагласе цене у Будимпешти, Паризу, Чикагу са нашом продуктном берзом. Да не долази до раскорака. Ми смо имали прошле године да је у Мађарској цена пшенице била 31 и 32 динара за килограм, а код нас је у то време била 21 и 22 динара. То је велики дисбаланс који не можемо да поднесемо. Надали смо се и субвенцијама за декларисано семе, али сада сви о томе мудро ћуте“, прича за РТС овај ратар.
Пољопривредници кажу да би цене њихових производа требало да буду одређене јасном рачуницом тј. односом улагања и приноса. Али, пракса показује другачију калкулацију.
„Тачно се зна како се рачуна цена пшенице. Колико коштају семе, ђубриво, машински радови, а произвођачи треба и да зараде. Међутим, то се на тржишту не дешава тако. Једном је пшеница стратешки производ, а други пут је берзанска роба. Цена јако варира од године до године“, каже Роман Кадарјан, пољопривредник из Ечке.
„Ове године је пшеница била испод 20 динара. Када се видело да је нема ни у Европи, ни у Бразилу, ни у Аргентини, ни у Америци потражња је порасла, а цена је почела да скаче. Мислим да ће вртоглави раст тек да уследи. У жетви верујем да ће бити 30-ак динара, а касније још више, јер пшенице нема. Све што будем могао сачуваћу и чекаћу бољу цену“, додаје.
Рачуница Задружног савеза Војводине поклапа се са рачуницом индивидуалних произвођача. Укупни трошкови производње пшенице ове године су 162.976 динара по хектару.
„Према нашој калкулацији производна цена пшенице је 29,63 динара по килограму за просечни принос од 5,5 тона по хектару. То значи да ће произвођачи који имају наведени просечни принос, продајом пшенице испод производне цене остварити губитак”, каже мр Јелена Несторов Бизоњ, председник Задружног савеза Војводине.
