Најмање приносе имаће произвођачи на северу Бачке и Баната, где кише готово није било у претходним месецима, пише РТС.
У другим деловима земље биљке су имале мало боље услове за развој, па се на нивоу Србије очекује да род буде између 16 и 20 одсто нижи него лане. То значи, кажу стручњаци, да ћемо кукуруза имати не само за домаће потребе, него и за извоз.
Иако је у пољопривреди више од три и по деценије, Драган Цветков из Зрењанина каже да никада до сада ни сунцокрет није почињао да се скида са њиве пре Велике госпојине, а ове године je и кукуруз пожњевен до тог датума, 28. августа.
„Само што смо завршили жетву сунцокрета, већ смо кренули у жетву кукуруза, а имам другаре који су и кукуруз завршили. Стање у атару је катастрофално. Све је изгорело, приноси су испод вишегодишњег просека и крећу се између две и 3,5 тоне по јутру“, објашњава Цветков за РТС.
Указује да наизглед кукурузњаци изгледају као да су пуни клипова.
„Има их, али када клип поломите на пола, видите да је зрно свега пет милиметара“, додаје.И други пољопривредници из Средњобанатског округа кажу да је жетва кукуруза ове године поранила.„Имам осам ланаца кукуруза и могао бих одмах да га скидам. Радио сам анализу зрна и влага је испод 15 одсто. То је већ за жетву. Од када радим земљу овако нешто није било, да је месец дана све поранило и да сунцокрет и кукуруз жањемо у исто време“, наводи Еуђен Петри, пољопривредник из Јанковог Моста.
Истиче да се у протекле две недеље све осушило, због високих температура и топлог таласа. Ни прошла година, каже, за ратаре није била добра, али ће ове године бити задовољан ако оствари приносе које је имао лане.
„Клипови су у реду, али зрно није какво би требало да буде. Ако буде 40 метара по ланцу, биће супер, а све што је мање од 50 метара по ланцу је губитак. Морам да кажем и да је у мом крају стање још и добро, јер смо имали две или три кише више него остатак атара“, наглашава.
Произвођачи из Баната подсећају да је ово трећа година у којој се суочавају са сушом и смањеним приносима због чега страхују како да наставе да се баве производњом хране
„Ове године ћемо тешко успети да будемо на нули. Цена пољопривредних производа не зависи од нас и од тржишта. Чак ни јаче државе од нас немају утицај на глобалну цену, али помажу своје пољопривреднике. Ево, рецимо, Румунија поред редовних даје и додатних 280 евра по хектару и тако субвенционише ратаре због суше. Мађарска даје додатних 200 евра, како би произвођачи преживели“, каже Цветков.
Указује да пољопривредници тренутно иду из губитка у губитак. Еуђен Петри сматра да има среће, јер ради своју земљу, па нема трошкове закупа.
„Такође, сав репроматеријал купујем за кеш и не задужујем се код добављача, што је битно. Немам дугове и кредите, али видећемо шта ће бити у наредном периоду“, објашњава своју ситуацију Петри.
