Тамиш је река која извире у румунским Карпатима, а код Јаше Томић улази у нашу земљу, пролази кроз цео Банат и на крају се код Панчева улива у Дунав. Велику површину тамишких обала чине шуме, густо растиње, влажне ливаде и пашњаци.
Тамиш се упорно разлива, па се поред главног корита ту налази још много одсечених меандара, канала, бара. Овакав, још увек дивљи ток Тамиша, идеално је станиште многим биљним и животињским врстама од којих су неке строго заштићене.
Иако Тамиш зна да својим разливањем угрози околна села, ипак је он у исто време и жила куцавица Баната. Околна земља је или плодна или издашна за пашу. Људи су овде вредни, а из њихових редова изашло је много наших учених глава као што је Михајло Пупин.
У октобру прошле године, званично је објављено да је Србија добила ново заштићено природно добро – предео изузетних одлика “Потамишје”. Добро је да препознајемо потребе да се нешто заштити и ја сам појурио да дам подршку.
Важно је да овакве ствари не остану само на папиру и зато ће о Тамишу говорити заштитари, хроничари, природњаци, занатлије, сточари, обични грађани Потамишја.
