Како је и најављено на друштвеним мрежама, грађани који подржавају мирне протесте почели су јуче са окупљањем већ око 11:30 часова на платоу у центру где су тачно у 11:52 започели са петнаестоминутом тишином којом су одали почаст настрадалима у Новом Саду.
Подсећања ради, јуче је било 3 месеца од када је 15 наших суграђана настрадало када се обрушила надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду.
Јуче такође се и у Новом Саду одржао велики скуп и протест студената али и грађана из целе Србије под називом „Ћутања је доста блокада сва 3 моста“.
Након одавања почасти настрадалима, поворка је прво блокирала раскрсницу и центар Сечња на 20-так минута а потом се кренуло у кратку шетњу према Јарковцу где су се грађани зауставили испред зграде општине са једне стране и просторија Српске напредне странке са друге стране.
Осим саобраћајне и регуларне полиције, цео овај скуп обезбеђивало је и неколико редара тако да није било никаквих инцидената, чак ни у тренутку када се поворка заставила испред страначких просторија.
Поворка се потом упутила назад до платоа где се обратила госпођа Ивана Кондан, једна од организаторки протеста , као и госпођа Љуба Милошевић Буба, учитељица у пензији, која је видно узнемирена одржала изузетно емотиван говор.
„Драги студенти и грађани општине Сечањ, хвала што сте скупили храброст да својом вољом дођете да заједно подржимо студенте и њихове захтеве, као и да одржимо помен петнаестоминутном ћутњом настрадима у Новом Саду на Железничкој станици. Замолила бих вас да у 11:52 на достојанствен начин, први пут у нашој општини, тачно три месеца након трагедије, испоштујемо са по минутом ћутања за сваку жртву убијену корупцијом. Ако не останемо истрајни и сложни, сутра ово можемо бити ми или наше дете.Хвала вам у име студената који се жртвују и боре да се ово више не понови и да правда победи. Након тога идемо да блокирамо раскрсницу уз буку, како би смо изразили незадовољство због прикривања истине и нерада институција.“, рекла је Ивана.
„Ја сам учитељица Буба, која ради 30 година у овој дивној згради укосо од нас. Мој Сечањ је познат по све ствари: по спорту и сјајним спортистима и по сечањској гимназији. У тој гимназији су радили и раде и данас људи који су креирали стотине професора, инжењера, доктора наука, адвоката, уметника, итд. Мале плате и пензије ни мало не умањују њихов углед и достојанство, и даље су легенде. Наставник никад није мање достојан због малих примања, недостојна је само држава која је тако одлучила. У међувремену, ја се са својим колегама, добре воље и осећајем за правду, придружујем и дајем пуну подршку најбистријим младим умовима који траже истину, без које ни правде нема.“Ми смо са овом децом делили просторије знања и васпитања, у својим учионицама и у нашим школама. Хоћемо ли препустити систему да их сломи и убеди да у овој земљи и са овим људима не треба живети или ћемо наћи храбрости да станемо уз своје дојучерашње ђаке и да својим поступком убедимо да је Србија земља слободних, храбрих и достојанствених људи где је вредно живети.“, рекла је учитељица Буба.
Погледајте галерију:
