Плата није била сјајна, услови често тешки, али то је била производња. Систем. Ред. И месечни приход за многе породице.
У истом граду, док се хале Дрексенмајера хладе, фирма Баоли, основана 2021. године, најављује постројење за складиштење опасног и неопасног отпада и обраду металног отпада. Локација: Зрењанин. Број запослених: наводно 50, иако их је тренутно свега четворо.
Фирма носи бонитетну оцену БББ-, што је последњи степеник пре ризичне зоне, довољно да се испуни форма, али далеко од озбиљне гаранције. Иза ње стоји исти власник као и иза Феитиан Суе из Перлеза, фирме која је претходних година била предмет више грађанских протеста, инспекцијских надзора и привремене забране рада због озбиљних сумњи у загађење и кршење прописа.
Све заједно: инвестиција са ниском транспарентношћу, танким темељима и упитним бенефитом за град. Предмет пословања: каблови, али овај пут отпадни. Нема више монтаже, резања, изолације, транспорта за извоз. Сада је реч о сакупљању отпада.
Кад са мотања каблова пређеш на скупљање каблова знаш да нешто не штима. То се не зове транзиција, већ корак уназад. Не улаже се у знање, не јачају се домаће фирме, не развија се нова производња. Само обрада отпада. И то све у зони сиве комуникације без икакве расправе, без јавног увида, без објашњења грађанима шта тачно долази у град и по којим условима.
Наравно да Зрењанину треба сваки динар и свако радно место. Али морамо да се запитамо: какав град желимо? Град који отпушта хиљаде, а запошљава педесет? Град који затвара фабрике, а отвара сметлишта? И најважније, град у којем се о свему одлучује мимо људи, ћутке, иза затворених врата?
Зрењанин не треба да бира између немачке фабрике и кинеског сметлишта. Треба да бира између политике без визије и заједнице са планом.
И зато, кад следећи пут чујете да се „отвара нова инвестиција“, питајте: колико људи ће заиста радити? шта ће се тамо заиста радити? и какву будућност то доноси овом граду?
Јер не мери се развој по броју табли на капијама, већ по томе да ли у том граду можеш да живиш, радиш и останеш.
Пише: Гојкан Стојиновић
