Док је просечна пошумљеност у Србији око 29%, а у северној српској покрајини око 7%, у Средњем Банату је тај проценат знатно нижи, а у неким општинама достиже алармантно ниске вредности:
Сечањ око 0,37%, Житиште око 0,4%, Нова Црња испод 1%, Нови Бечеј око 1,7%, док Град Зрењанин има тек око 3,2%.
Ова драстична огољеност терена није само естетски проблем. Професор Саша Орловић, директор Института за низијско шумарство, упозорава за портал zrenjaninski.com да „недостатак шума односно дрвећа на простору Средњег Баната у подручју у којем је пољопривреда доминантна делатност дугорочно може довести до деградације земљишта а и погоршавају се микроклиматски услови за биљну производњу односно раст пољопривредних култура што доводи до смањења приноса.
Упркос претећим еколошким и економским ризицима, локалне самоуправе у Средњем Банату показују изненађујућу пасивност у решавању проблема. Прошлогодишњи покрајински конкурс за подизање нових шума, на којем је додељено око 23,5 милиона динара, прошао је без иједног пријављеног из регије Средњег Баната. Исто важи и за пројекте мелиорације шума, за које је било намењено око 117 милиона динара.
Ни општине Сечањ и Житиште не делују другачије од већине.
– Ове општине никада нису финансирале пошумљавање, а што се тиче подизања ветрозаштитних појасева, Општина Житиште је само 2014. године за ову меру утрошила три милиона динара, тада и никад више, а Општина Сечањ у последњих 11 година никада није ни динар дала – тврди Максимовић.
Како наводи, искуство са властима на свим нивоима је да се шуме лако обећавају, али се тешко подижу.
– Уместо да проблеме решавају систематски, да мењају и спроводе законе, власти се баве замајавањем јавности. Нарочито су у изборним кампањама популарне акције пошумљавања, које осим у сврху политичког маркетинга не постижу никакве резултате – изричит је Максимовић.
