Министарство финансија блокирало је овај план. Тако да Србији, поред проблема са Нафтном индустријом Србије (НИС) услед америчких санкција, ипак остаје и питање санкција Лукоилу, које званично ступају на снагу 21. новембра.
НИС је прва компанија у Србији по броју бензинских пумпи, док је Лукоил друга. Ове две компаније су прошле године заједно чиниле око 30 одсто учешћа на тржишту према броју бензинских станица.
Саговорници једног медија сматрају да би овај пример Лукоила требало посматрати као сигнал да Американци неће дозволити ни продају НИС-а потенцијалним купцима који би могли бити повезани са руским капиталом.
Тиме, како наводе, озбиљно расту шансе да ће Влада Србије морати да преузме Гаспромов пакет акција. Истичу и да Србија сада мора брзо да реагује по питању решавања статуса НИС-а, јер ако се то питање реши на време, санкције које погађају Лукоил неће имати велики ефекат на домаће тржиште.
Подсетимо, Министарство рударства и енергетике више пута је поновило да рафинерија нафте у Панчеву, која је до пре најављених америчких санкција НИС-у снабдевала 80 одсто тржишта, има залихе за рад до 25. новембра. Након тог датума, НИС и држава почеће да користе залихе нафтних деривата, али и да повећавају њихов увоз из рафинерија у региону, пре свега из МОЛ-ове рафинерије у Мађарској.
Уколико се Руси не договоре или постигну договор са страном која не одговара америчком Министарству финансија, Србија има нешто мање од 20 дана да спречи могућу енергетску кризу у земљи и отпуштање радника у НИС-у.
Главни брокер у компанији Momentima Securities Ненад Гујаничић сматра да стопирање продаје Лукоила пре свега треба посматрати као сигнал да се неће дозволити ни продаја НИС-а потенцијалним купцима који би могли бити повезани са руским капиталом.
„Тиме озбиљно расту шансе да ће наша влада морати да преузме Гаспромов контролни пакет акција, с обзиром на то да се руски већински власник НИС-а није повиновао ултиматуму америчке стране„, каже Гујаничић за Данас.
Владан Павловић из Ipopema Securites истиче да то за Србију представља додатну компликацију, будући да још није решено питање НИС-а.
„За нас НИС остаје приоритетно питање, и ако се то реши, проблем са Лукоилом не би требало да буде од већег значаја„, наводи Павловић.
Он указује да Гунвор није под руским управаљањем формално, али то не значи да није под неком врстом утицаја преко скривених веза.
„Очито је то много познатије администрацији у САД па зато и неће одобрити трансакцију. Не бих рекао да је потез био очекиван, али је постојала извесна доза сумње, обзиром да је Гунвор основан као заједничка инвестиција руског и шведског олигарха„, истиче Павловић.
На питање да ли САД има интерес да се Лукоил прода, Павловић одговара да нема, ако је циљ спречавање прилива новца у Русију.
Када је реч о наводима да ће након ступања на снагу америчких санкција Лукоилу наступити несташица горива у Европи, Павловић сумња да ће доћи до несташице горива на ширем простору Европе, али каже да су могуће мини кризе тамо где су рафинерије Лукоила доминантни снабдевачи – пре свега у Бугарској и Румунији.
