Скуп је организован као наставак јавне подршке студентима и грађанском отпору, а како је наведено у најави, био је отворен за све грађане општине Сечањ, али и за слободне и слободоумне људе Баната, Војводине и целе Србије, пише портал volimzrenjanin.com.
Програм је водила Нина Марић. Окупљенима су се обратиле Зорица Новаковић, професорка српског језика и књижевности, Ивана Кондон и Ранка Томовић Зубац, оснивачице групе „Звоно Сечањ“, Ивана Шапоњић, која је прочитала песму, др Миља Вукоје, са писмом упућеним пензионерима, док је скуп затворила Јована Самарџић, чије је обраћање изазвало снажне емотивне реакције присутних.
Једна од говорница, Нина Марић, подсетила је на сам почетак протеста и атмосферу страха која је тада владала, али и на чињеницу да се управо тај страх данас – полако топи:
„Пре тачно годину дана обраћала сам се са овог места са огромном тремом и сумњом да ли ћу моћи да говорим слободним људима своје општине. Данас сам овде са много више самопоуздања, јер се људи ослобађају. Група ‘Звоно’ настала је на иницијативу једне самохране мајке која је смогла храбрости да јавно проговори. Придружиле су јој се друге храбре жене. Некада нас је било мање, некада више, али су остали они са јасним циљем – да се тражи одговорност за смрт 16 људи и да се каже стоп корупцији и неправди. Сви смо због тога себи ставили мету на леђа, али нисмо одустали. Тог првог фебруара покренули смо лавину и многи су схватили да нису сами.“
Посебно снажно обраћање имала је др Миља Вукоје, чије је писмо пензионерима било отворени обрачун са пропагандом, ћутањем и пребацивањем одговорности. Без увијања, поставила је питања на која власт годинама избегава одговоре:
„Знате ли да је 1. новембра 2024. године у Новом Саду пала надстрешница и усмртила 16 људи, међу њима и децу? Знате ли да је власт тврдила да је све реконструисано – осим баш те надстрешнице? И слагала. Знате ли да због тога нико није одговарао? Да ваша деца и унуци већ годину дана ходају Србијом тражећи правду, док их називају страним плаћеницима и ломе им вилицe?Знате ли да је студент из Зрењанина завршио са преломом вилице, везан за болнички кревет? Не знате – јер вам то нису показали Пинк и Информер. Плашите ли се да ћете остати без пензија? А заборављате да су вам баш ти исти пензије већ узимали. Без питања. Размислите до следећих избора – кога бирате и какву Србију остављамо деци и унуцима.“
Скуп у Сечњу још једном је показао да протести нису „инцидент“, нити пролазна емоција, већ последица системске неправде, ћутања институција и упорног одбијања власти да преузме одговорност.
Годину дана касније, питања су иста. Одговора – и даље нема.
