У поруци солидарности поручују да виде и разумеју кроз шта пролазе храбри људи Житишта – како изгледа када се систем узнемири јер му се каже „не“, када се храброст проглашава безобразлуком, а достојанство непослушношћу, пише портал volimzrenjanin.com.
„У име родитеља који су осетили прозивке, притиске и покушаје понижавања, у име обичних људи који не желе да им се судбина мери страначком послушношћу – стојимо уз вас. Ово није борба једног места. Ово је борба свих обичних људи“, наводи се у саопштењу.
Даље наводе да живимо у времену у којем се ћутање награђује, а достојанство кажњава, у којем се људи деле на „наше“ и „њихове“, као да општине имају власнике, а не грађане. Ипак, наглашавају да не постоји притисак који може сломити народ који је одлучио да не спушта поглед, нити функција јача од образа обичног човека.
Грађанима Житишта поручују да својим држањем показују да је могуће стати усправно, рећи „доста“ без страха, али са чврстином, и борити се без продаје сопственог достојанства. Онима који верују да је страх вечан упућују јасну поруку: време страха пролази, долази време повезивања и солидарности.
„Нећемо ћутати док нас прозивају. Нећемо се повлачити док нас деле. Нећемо се савијати да би неко остао на функцији. Општине нису ничије приватне фирме – оне су домови људи који у њима живе, али и домови наших предака, чије су част и достојанство укаљани зарад фотеља“, наводе у поруци.
У другом делу саопштења, чланови ове групе обраћају се здравственим и просветним радницима, пензионерима, студентима и свим мислећим и храбрим људима, подсећајући да је промена могућа.
Као пример наводе Сечањ, где је, како истичу, „побеђена СНС машинерија“ захваљујући заједништву грађана и подршци студената.
Наводе да су током те борбе били изложени прислушкивању, праћењу, притисцима на радним местима, таргетирању породица, снимању кућа и дворишта, али да „блато не остаје на чистим образима“. Подсећају и на уцене, куповину гласова, застрашивање, пропаганду и лажна обећања – од „брзих пруга“ до „летећих таксија“ – док истовремено у Банату нестају пруге, деца и перспектива.
„Папир није знање. Папир не држи надстрешнице“, поручују, упозоравајући да о будућности не смеју да одлучују најгори међу нама, они који су дипломе претворили у робу, а институције у партијске испоставе.
На крају, порука из Сечња је јасна и снажна:
Ово стање није вечно, али промена се неће десити сама од себе. Србија, како наводе, мора и може да буде земља знања, рада, младости и храбрих људи, у којој се живи од рада, а не од страначке књижице.
„Кад један крај Баната дигне глас – други га појача. Заједно смо јачи него што мисле и истрајнији него што се надају. Зато – храбро и заједно“, поручују из групе грађана „Глас младих који мења Сечањ“.
