У интервјуу за специјализовани портал „ММА Фанатик“, Јегдић је отворено говорио о притиску који доноси беспрекоран скор, начину на који завршава мечеве, значају тренинга у водећим домаћим клубовима, али и о балансу између суровог професионалног спорта и породичног живота.
Сваки улазак у ММА ринг представља врхунац вишемесечних сурових припрема, али за борце који иза себе имају перфектан професионални биланс, сваки наредни меч носи терет који превазилази самог противника. Јегдић, који већ годинама живи и тренира у Новом Саду, успева да ове изазове преброди са изузетном менталном стабилношћу.
На питање да ли осећа додатни притисак због очувања „нуле“ у колони пораза, Јегдић истиче да фокус никада не ставља на саму статистику.
„Не оптерећујем се бројкама. Наравно, победе су увек добродошле, али оно што много више утиче на мене јесте напредак и константно доказивање себи самоме да увек може више и боље“, објашњава овај тешкаш, постављајући лични развој испред суве такмичарске математике.
Оно што Јегдићеву каријеру чини посебно атрактивном за љубитеље мешовитих борилачких вештина јесте чињеница да већина његових тријумфа долази прекидом. Ипак, тактички приступ борби код њега никада није брзоплет. Како наводи, иако је прекид увек идеалан сценарио који настоји да искористи чим се укаже прилика, он је у сваком тренутку потпуно спреман за исцрпљујућих 15 минута беспоштедне борбе.
Занимљиво је да изразити финиш никада није био примарна опција током припреме тактике, већ је долазио као природан след доминације:
„До сада нисам јурио финиш никада, једноставно су се сами десили“.
Иза сваког успешног борца стоји квалитетан тим, а за Јегдића је то Family Fight Team, организација којој се прикључио сада већ давне 2014. године. Овај клуб, познат по својој снажној греплерској бази, пружио му је идеално окружење за брз и константан такмичарски напредак.
Свакодневни спаринзи са младим, амбициозним и пре свега врхунским борцима имају кључну улогу у одржавању високе форме и оштрине. Према његовим речима, бити део такве средине има искључиво позитиван утицај на његову психу и мотивацију.
Када се осврне на досадашњи пређени пут и покуша да издвоји своје најбоље издање, Јегдић не бира неку од експресних победа, већ свој други професионални меч. Тада се суочио са борцем који је био на зачетку свог такмичарског заласка, али са огромним искуством иза себе. Тај дуел је за младог борца из Сечња имао отрежњујући ефекат.
Овај меч га је, како сам каже, на време освестио, уклонио све потенцијалне илузије и јасно му показао прави пут којим мора да се креће у суровом свету професионалног спорта.
Гледајући у будућност и планове за наредне две до три године, где многи очекују напад на велике европске појасеве или потписивање уговора са звучним међународним организацијама, Јегдић показује скромност и зрелост каква се ретко среће код спортиста у његовом зениту. Наглашава да му борилачки спорт није на првом месту, већ породица
„Отац сам троје деце, те ми ММА спорт није примаран у животу, па стога ни моја реална очекивања нису превелика“, истиче поносно Драгутин, стављајући родитељство испред спортске славе.
Ипак, то не значи да ће публика у његовим наредним наступима видети било шта мање од максимума. Напротив, својим верним навијачима Јегдић чврсто обећава да ће у свакој наредној борби, без обзира на ниво такмичења, дати и последњи атом снаге и извући максимум из себе.
Драгутин Јегдић остаје пример спортисте који чврсто стоји на земљи, не допуштајући да га успех и непобедивост понесу. Из свог родног Сечња преко Новог Сада, корак по корак, он пише сопствену спортску причу – причу у којој су породичне вредности главни покретач, а сваки мечеви само прилика за доказивање сопствених граница.
